22

Feb

Lepršavi svet u balonu od sapunice

  Once upon a time... I ja sam bila mala. I meni je mama pričala bajke. Još sam u oblacima. To jest, ovih me dana još drži dublje zadiranje u smisao i poruke lepršavog sveta bajki. Većinom roditelji i zaposlenici u obrazovnim ustanovama (naravno sa dobrim namerama), nevini svet bajki uzimaju zdravo za gotovo. Uvereni da te stare priče ne mogu da naude, i da nude sigurnost i zaštitu od ružnih misli i pojave strahova, prenosimo ih iznova svojoj deci. Bilo one koje su se zadržale kao kulturna baština pojedinih naroda, bilo globalno popularne bajke uvažene gospode Grimm. Danas kada te davno naučene priče prepričavam svojoj ćerkici, imam potrebu za čestim konstatacijama poput: "ali to nije tako važno", "ne boli to njega baš jako", "nije to toliko strašno", "nije to baš tako bilo", "to nije zapravo". Dete ne može shvatiti bajku kao političku satiru, filosofsku raspravu, metaforičko predstavljanje ljudskih osobina ili psihološko razmatranje ponašanja i odnosa. Bajke su ipak za odrasle. Deci ih treba u najmanju ruku prepričavati delimično skraćene, izmenjene, sve dok ne počnu zaista da ih shvataju, a sve dotle treba im to naglašavati.

  Crvenkapa biva kažnjena zato što nije bila dobra. Nije slušala mamu i skrenula je sa puta, te je zli vik zaveo i iskoristio njenu nevinost i naivnost, da bi je na kraju pojeo. U tome što vuk devojčicu pojede baš na krevetu, mogu se iščitati određene seksualne konotacije.

  Džek i čarobni pasulj - ulazak u svet seksualnosti, nasilje, osveta, i na kraju, kao u mnogo slučajeva - želja za nezarađenim, lako stečenim bogatstvom. Pošto u siromašnom domu samohrane majke, jedina krava više ne daje mleko, mladić mora naći načina da prehrani majku i sebe. Majka ga je, drugim rečima, "odbila od sise" i sada je vreme da dečak odraste. Neiskusan, pravi grešku i biva prevaren. U frustraciji i strahu od gubitka majčine ljubavi (edipov kompleks), umesto na snalažljivost i trud, on se oslanja na lukavstvo i dokazivanje svoje snage i muškosti. Narednog jutra, veliko dugačko stablo ( falusni simbol, erotski san) otvori mu put do neviđenog bogatsvta, koje on, uzevši za shodno, otme i prisvaja, nakon što ubije džina, u osveti usmerenoj na očinsku figuru.

  Ružno pače je ružno crno mladunče, koje izgleda različito od ostalih, i koje je jedino iz tog razloga odbačeno od okoline. Kada najzad izraste u prelepog labuda, postaje omiljen, voljen i prihvaćen. Upadljivo rasistički obojena priča o diskriminaciji, neravnopravnosti i odbačenosti, sa jasnim naglaskom na neophodnost lepog izgleda kao karte za prihvatanje od strane društva.

  "Ogledalo, ogledalce moje, najlepši na svetu, ko je?"

  Isto tako, u bajkama o prinčevima i princezama, bez izuzetka, ona najlepša osvaja princa. Ona je prelepa, i kao nagradu na kraju dobije bogatog muža (vrhunac želja malih devojčica?). Ako se slučajno i dogodi da na početku priče, uz to što je dobra, vredna, iskrena i plemenita (što je sve dobar uzor), ipak nije očaravajuća lepotica, i princ je zbog njene nesrećne sudbine nije baš primećivao, dogodiće se nešto detetu neobjašnjivo, i načiniti je i ovaj put najlepšom. Ne bi li osvojila princa, izrodila mu prelepo potomstvo, i kako bi živeli  happily ever after...

Comment