17

Feb

2010, 2011, 2..0...1....2?

  Ukoliko je to bude i dalje interesovalo, svoju ćerkicu bih 2012 volela da upišem na časove baleta i engleskog jezika. Hoće li hteti? Hoćemo li biti finansijski sposobni za to? Hoćemo li biti zdravi? Hoćr li biti tih škola? Hoće li ičega biti?

  Poslednjih godina ta se godina pominje kao dugo predviđani kraj sveta. Kraj sveta kakvog ga poznajemo, ili kraj svega postojećeg? Kako bilo, kraj je kraj. Zvuči jezivo, i to mi se ne sviđa. Ako je moguće da će se tada dogoditi nešto veliko, kolosalno, epohalno, što će odneti deo čovečanstva, uništiti većinu geografskih predela, upropastiti institucije kao takve, i poništiti sadašnje veličane vrednosti, tada su možda veliki srećnici oni koji bi ostali u životu, udruženi u cilju stvaranja novog sveta.

  U proročanstvu Maja, a i Asteka, 21. 12. 2012. završava se odbrojavanje petog velikog vremenskog ciklusa (u trajanju od 26.000 godina), i počinje "šesto doba". Značajan astronomski događaj koji se odigrava jednom u 23. 000. 000 godina, dogodiće se upravo tog datuma. Naime, radi se o izjednačavanju Sunčevog sistema sa linijom Mlečnog puta, uz šta će još dve galaksije biti poravnate sa našom.

  Maje, drevni Kinezi, Stara Grčka, Rim, Biblija, Irski proroci, Nostradamus. Predviđanja svih njih, podudaraju se u jednoj stvari, a to je najava kraja sveta. How about that?!

  Čak i izuzevši i isključivši magiju, čarolije, veštičarenja, religijska verovanja, obuzetost duhovima, ili obamrlost mozga zbog opijajućih sredstava, pomalo je jeziva ta podudarnost, prevelika da se može lako okarakterisati slučajnošću.

  Ipak nije sve tako crno. Poznato je da je bilo takvih velikih kataklizmi i ranije. Hiljadama godina unazad, beležene su katastrofe najširih razmera, u ta vremena objašnjavane kao božji gnev nad grešnim ljudskim rodom. U većem broju religijskih knjiga i istorijskih beleški pominjani su veliki potopi. Razumljivo, tadašnji čovek poznavajući u većini slučajeva samo avoje selo i okolinu, smatrao je to za čitav svet. Kada bi ih kakva prirodna nepogoda pogodila (bez uticaja ljudskog faktora), dakle neobjašnjiva sila se okomila na njemu poznat svet, čovek bi to pripisivao božjem gnevu i odmazdi, obično kao svojevrsnu kaznu ili iskušenje. Bez obzira... Ovakve pojave su na neki način frekventne, moguće, verovatno i neminovne. Iz generacije u generaciju, kroz vekove, ljudi očekuju kraj sveta. Objašnjavamo to na različite načine i nazivamo raznim imenima. Sasvim je verovatno da će se još mnogo puta ponavljati slični scenariji. Pitanje je samo, da li smo generacija koja živi u vreme koje će zadesiti tako nešto, ili će nas zaobići.

  Ne znam... hoćemo li na balet, ili ćemo se namučiti oko obnove sveta sve od početka, ...ili istog neće ni biti?

  Vidimo se.

Comment